Опредељењем за царство небеско не одричемо се старања за своје историјско постојање.
Давно пре Косовског боја наш народ се учио и упућивао небеском поимању живота и смрти. А то значи да љубав према Богу претпоставља лубав према ближњима, да се опредељењем за непролазно Царство Небеско не отказујемо од пролазног живота на земљи; да вером у бесмртну душу не одричемо старање за своје историјско биће. Припадајући народу са таквим схватањем, Свети Кнез Лазар само је потврдио важност тога опредељења: радије нестати као људи, него опстати као нељуди.
